Napisao Administrator | 31 avgust 2010

Plate i penzije povećavaće se sledeće godine tri puta-u januaru, aprilu i oktobru, dogovorili se predstavnici Vlade i MMF-a. Kako je potvrđeno RTS-u u ministarstvu finansija, prvo povećanje u januaru biće za onoliko za koliko cene budu rasle u drugoj polovini ove godine, a procenjuje se da će to biti za oko 3 odsto.

Tokom 2011. godine plate i penzije povećavaće se tri puta-u januaru, aprilu i oktobru, dogovorili su se predstavnici Vlade i MMF-a. Kako je potvrđeno RTS-u u ministarstvu finansija, prvo povećanje u januaru biće za onoliko za koliko cene budu rasle u drugoj polovini ove godine, a procenjuje se da će to biti za oko 3 odsto.

U aprilu, primanja će rasti za onoliko procenata kolika bude inflacija do tada i polovinu ostvarenog privrednog rasta, a u oktobru za 6-mesečnu inflaciju.

Kako saznaje RTS, ostalo je da Vlada usaglasi visinu jednokratne novčane pomoći koja penzionerima treba da se isplati do kraja godine.

Sa MMF-om je usklađen Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji će se pred poslanicima naći na jesenjem zasedanju.

Detalji pregovora biće objavljeni sutra na konferenciji, a o njima će za RTS govoriti ministarka finansija Diana Dragutinović i šef delagacije Fonda Albert Jeger.

Napisao Administrator | 30 avgust 2010

Akcije NIS-a od danas su na Beogradskoj berzi. Po pet besplatnih akcija te kompanije dobilo je 4,8 miliona građana Srbije i većina prvi put učestvuje na berzi. Zadržavanja građana na šalteru pošte traju između pet i sedam minuta.

U već ustaljeno radno vreme 1.300 pošta u Srbiji otvorile su svoje šaltere i građanima koji žele da prodaju akcije NIS-a. Naloge će primati od ponedeljka do petka, jer vikedom Berza ne radi.  Cena akcija NIS-a ostala je nepromenjena posle sat i po od početka trgovanja i iznosila je 505 dinara.

Obim trgovanja (koji podrazumeva i prodaju i kupovinu akcija), zaključno sa poslednjim presekom trgovanja u 9.30 časova, iznosio je 34.920 akcija.

Trgovanje akcijama NIS-a moguće je danas do 13 časova, kada se završava prvi trgovački dan.

Direktorka marketinga "Pošta Srbije" Maja Batanjski izjavila je da zadržavanja građana na šalteru, traju između pet i sedam minuta.

Na šalteru pošta treba pokazati samo važeću ličnu kartu, reći cenu, broj akcija koje prodajete i broj računa za uplatu.

"Potrebno je da se zaključi najpre ugovor u dva primerka. Jedan zadržava građanin, a jedan službenik pošte, posle čega se ispostavlja nalog za prodaju", objasnila je Svetlana Lešević iz "Pošta Srbije".

Ugovor važi 90 dana i ako se u tom roku akcije ne prodaju građani mogu sklopiti novi ugovor. Vlasnik akcija ako se predomisli može i povući nalog, pa kasnije izdati novi.

Početna vrednost akcija u ponedeljak je 505 dinara, a novac građnima leže na račun tri dana od realizacije naloga. Zbog procedure, prvog trgovačkog dana na Beogradskoj berzi ne očekuju veliki broj transakcija.

"U ponedeljak ne očekujte veliku masovnost, jer je prvi trgovački dan. Pošta što primi do 9.30 iznosi na berzu, a što primi posle tog vremena na berzu dolazi u utorak", kaže direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

U poštu dolaze samo oni građani koji hoće da prodaju akcije. Taj posao je besplatan i pošte će ga raditi do kraja 2012. godine.

Oni koji kupuju moraće da potraže neku od brokerskih kuća i taj proces se plaća.

"Građani treba da odu u neku brokersku kuću, sklope ugovor o posredovanju otvaranju vlasničkog računa, otvore novčani račun u banci, deponuju sredstva i daju nalog za kupovinu akcija", rekao je Nenad Gujančić, glavni broker u "Sinteza Invest Grupi".

Neka uobičajena provizija, za neke manje investitore je jedan odsto. 

Sve informacije oko realizacije naloga, cenama, mogu se besplatno dobiti na internet stranicama Berze, pošte i Agencije za privatizaciju, a na SMS uz nadoknadu.

Napisao Administrator | 27 avgust 2010

Trgovanje akcijama NIS-a na prajm marketu Beogradske berze, po početnoj ceni od 505 dinara po komadu, počinje u ponedeljak, 30. avgusta. Zbog stanja na tržištu i pada kursa dinara prema dolaru, gubici NIS-a u prvoj polovini godine 9,6 milijardi dinara.

Na prajm marketu Beogradske berze, u ponedeljak, 30. avgusta, počinje trgovanje akcijama NIS-a po početnoj ceni od 505 dinara po komadu (oko 4,8 evra).

Poštanska štedionica će građanima Srbije, koji su dobili po pet akcija NIS-a, besplatno pružati brokerske usluge za prodaju tih hartija od vrednosti, a nalozi za prodaju davaće se na šalterima pošta.

U prvoj polovini 2010. godine kompanija je imala gubitak od 9,6 milijardi dinara, što je za 29 odsto više nego u istom periodu lane, saopšteno je na predstavljanju NIS-a na Beogradskoj berzi.

Zamenik generalnog direktora NIS-a Aleksej Urusov rekao je da je rast gubitka posledica stanja na tržištu i pada kursa dinara prema dolaru, koji je doveo do negativnih kursnih razlika od 15,8 milijardi dinara.

"Niko ne može da proceni kakvi će biti poslovni rezultati NIS-a do kraja godine, pošto će zavisiti od kretanja kursa dinara i uslova na tržištu", rekao je Urusov.

Urusov je rekao da je kapital NIS-a na kraju juna iznosio 22,6 milijardi dinara, što znači da je knjigovodstvena vrednost jedne akcije te kompanije oko 138 dinara.

Građani za davanje naloga moraju da ponesu ličnu kartu i tom prilikom kažu koliko akcija žele da prodaju i koja je minimalna cena ispod koje ne žele da prodaju akcije.

Ruski "Gaspromnjeft" vlasnik je 51 odsto akcija NIS-a, odnosno 83.160.800 komada, dok je Republika Srbija u svom vlasništvu zadržala 29,9 odsto akcija.

Preostale akcije, 19,1 odsto su u rukama bivših i sadašnjih zaposlenih NIS-a, 4,8 miliona građana Srbije koji su besplatno dobili akcije, kao i nekolicine firmi i građana, koji su akcije sticali dok je kompanija bila zatvoreno akcionarsko društvo.

"Gaspromnjeft" je većinski udeo u NIS-u kupio za 400 miliona evra, uz obavezu da investira oko 550 miliona evra u modernizaciju postrojenja te kompanije do 2012. Ruska držvana kompanije preuzela je upravljanje NIS-om u februaru 2009. godine.

Napisao Administrator | 23 avgust 2010

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger istakao, tokom razgovora sa premijerom Cvetkovićem i ministarkom Dragutinović, da je Srbija u prethodnom periodu vodila dobru i odgovornu fiskalnu politiku.

Srbija je u prethodnom periodu vodila dobru i odgovornu fiskalnu politiku, rekao je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger tokom razgovora sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović.

Tokom popodnevnog odvojenog sastanka, premijer Cvetković, ministarka Dragutinović i Albert Jeger, istakli su ocenu da je od izuzetne važnosti što skorije donošenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Zvanični razgovori sa MMF-om o petoj reviziji kreditnog aranžmana, vrednog oko 2,9 milijardi evra, počeli su plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije 

Na sastanku su učestvovali, pored guvernera Dejana Šoškića koji predstavlja Srbiju u MMF-u, potpredsednici Vlade Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković.

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Beogradu od 19. do 31. avgusta, u okviru pete revizije stend-baj aranžmana Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom i krajem ove nedelje sa predstavnicima srpskih vlasti obavila je pripremne, tehničke razgovore.

Razgovori o višku u budžetu

Premijer Mirko Cvetković izjavio je u petak da se budžet Srbije trenutno puni mnogo bolje nego početkom godine i da će se sa misijom MMF-a razgovarati o tome na koji način bi mogao da bude upotrebljen eventualni višak sredstava u budžetu.

"Razgovori sa MMF-om neće imati bilo kakvu dozu tenzije o kojoj se svojevremeno pričalo, već ćemo ići na to da vidimo ako se pojavi neki višak sredstava na koji način bi taj višak mogao da se upotrebi", izjavio je Cvetković.

Premijer je istakao da je Srbiji potreban Zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će omogućiti stabilnost finansija u narednom periodu i poboljšaće gledanje stranih investitora na privredu zemlje.

Cvetković je podsetio da taj zakon predstavlja vrstu obaveze državne administracije da vodi fiskalnu politiku tako da se u srednjeročnom periodu u kontinuitetu smanjuje budžetski deficit. Prema rečima Cvetkovića, zakon ima i zadatak da obezbedi da zaduženost zemlje ne dostigne nivo koji ne bi mogao da se finansira.

Odmrzavanje plata ili smanjenje budžetskog deficita

Pred početak pregovora povodom pete revizije aranžmana srpski ministri finansija i ekonomije Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić izneli su različita mišljenja o tome da li bi vlada trebalo da odmrzne plate u javnom sektoru i penzije pre isteka aranžmana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godinu.

Prema Dinkićevim tvrdnjama, u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF, i taj novac bi, prema njegovom mišljenju, pre svega trebalo izdvojiti za dodatne podsticaje privredi i građanima, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.

Ako se ispostavi da je tačno da je višak u budžetu oko 20 milijardi dinara, za podsticaje privredi, za infrastrukturu i poljoprivredu trebalo bi izdvojiti oko 14 milijardi dinara, a šest milijardi bi bilo raspoređeno tako da tri milijarde ide penzionerima, rekao je Dinkić.

Preostale tri milijarde bile bi namenjene za odmrzavanje plata budžetskih korisnika od oktobra ove godine, dodao je ministar ekonomije.

Nasuprot njemu, ministarka Dragutinović se zalaže da se "višak" novca u budžetu, ukoliko ga bude, iskoristi za smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ministarka je istakla će poštovati postignuti dogovor s MMF-om, prema kojem će plate i penzije u Srbiji biti odmrznute tek u 2011. godini, ali i nagovestila mogućnost da se ukupna suma jednokratne pomoći za penzionere poveća sa dve, na oko 3,5 milijardi dinara.

"Zakonom o budžetu smo planirali da plate i penzije budu zamrznute do kraja ove godine. Za sledeću godinu smo planirali odmrzavanje i način vođenja politike plata i penzija. Dakle, za mene je to zakon i ja ću se tako ponašati", naglasila je ministarka finansija.

Ministarka finansija je ocenila da neće biti ništa neobično što će Dinkić, za razliku od nje, izaći pred MMF sa sopstvenim predlogom za odmrzavanje plata i penzija i naglasila da će na kraju razgovora sa predstavnicima Fonda biti postignut dogovor iza kojeg će stati cela Vlada Srbije, koja će po tom pitanju biti jedinstvena.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stend-baj aranžman, vredan oko tri milijarde evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. U dosadašnje četiri tranše Srbija je povukla oko 1,45 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, pri čemu je u okviru treće tranše povukla samo polovinu sredstava i 15 odsto četvrte tranše kredita.