Napisao Administrator | 02 avgust 2009

Na severu Italije otkriven anitčki grad za koji se veruje da je preteča Venecije. Snimci iz vazduha omogućili da se napravi detaljna mapa Altinuma, grada u laguni Venecije.

Koristeći fotografije snimljene iz vazduha italijanski naučnici su otkrili izgubljeni rimski grad - Altinum, za koji tvrde da je prethodnik Venecije.

Na fotografijama se vide ostaci zidina, mreža ulica, kuće, pozorišta i druge građevine, prenosi Bi-Bi-Si.

Na snimcima se vidi i složena mreža reka i kanala koja otkriva kako su se ljudi u antičko doba nosili sa močvarnom okolinom u sadašnjoj laguni Venecije.

Andrea Ninfro i njene kolege sa Univerziteta Padova u Italiji prvi su sačinili detaljnu rekonstrukciju topografije grada i okoline.

Naučnici su to učinili koristeći vidljive i infracrvene snimke iz vazduha poljoprivrednih površina, koje trenutno pokrivaju region, zajedno sa kompjuterskim modelom lokalnog terena.

Pozorište staro 2.000 godina 

Fotografije koje su snimljene tokom velike suše 2007. godine omogućile su istraživačima sa Univerziteta u Padovi da vide ostatke 2.000 godina starih struktura ispod tla, uključujući i ostatke crkava, gradskih zidova i kapija i čak teatar.

Autori studije naglašavaju da je Altinum bio jedan od najuticajnijih rimskih gradova na severu Italije, i samo jedan od nekoliko u Evropi, kojeg nisu pokopali srednjovekovni i moderni gradovi.

Grad su opasivale reke i kanali, uključujući veliki kanal koji je prolazio kroz centar grada, povezujući ga sa lagunom na čijem obodu se nalazila velika luka.

Dve kapije ili mosta ugrađena su u zidine koje okružuju grad što je još jedan pokazatelj kako su tada ljudi rešavali problem močvarnog područja.

Kao i Venecija, Altinum je bio smešten u velikoj laguni koja je na skoro 200 kvadratnih milja jedna od najvećih vodenih površina te vrste na svetu.

Veći od Pompeje, Altinum je bio među najuticajnijim gradovima na severu Italije u antičko doba i dom za više od 20.000 ljudi u prvom veku pre nove ere, ali i veoma značajna luka i trgovinski centar.

Grad su uništili upadi varvarskih plemena u petom veku nove ere. Žitelji su počeli da se premeštaju sve dublje u lagunu i na kraju su se naselili na prostoru koji je kasnije postao Venecija.

Sećanje na Altinum očuvano je do danas u imenima nekoliko venecijanskih ostrva - Torčelo, Burano i Murano koja su ujedno bila i imena distrikata u starom gradu.

Danas je oko 11 odsto lagune trajno pokriveno vodom, a oko 80 odsto čine mulj i močvare.

Napisao Administrator | 21 jul 2009

Pomračenje Sunca, najduže u 21. veku, sutra će videti u Kini i Indiji. Sunce će biti potpuno zaklonjeno Mesecom, šest minuta i 39 sekundi, što je rekord koji će biti oboren tek 2.132.godine.

Najduže pomračenje Sunca u 21. veku, sutra će videti u Kini i Indiji, najmnogoljudnijim zemljama na planeti.

Računa se da će ovaj prirodni fenomen koji će se dogoditi sutra u 4 sata i 34 minuta ujutru, videti dve milijarde ljudi.

Sunce će biti potpuno zaklonjeno Mesecom, šest minuta i 39 sekundi, što je rekord koji će biti oboren tek 2. 132.godine.

Pomračenje će najduže trajati u slabo naseljenom delu japanskog dela Tihog okeana, oko pet minuta trajaće u Šangaju, na istoku Kine, i tri do četiri minuta u Indiji.

Napisao Administrator | 20 jul 2009

Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo - izgovorio je na današnji dan, pre 40 godina, prvi čovek koji je kročio na Mesec. Milioni ljudi pratili su Nila Armstronga i razvijanje američke zastave na do tada "neosvojenom tlu". Amerikanci planiraju nova putovanja na Mesec, uprkos mišljenjima da za to ne postoje komercijalni razlozi i da se treba okrenuti ekonomski isplativijim istraživanjima.

Milioni ljudi širom sveta 20. jula 1969. godine bili su prikovani za svoje crno-bele televizore sa kojih je svetlucala nestvarna slika prvog čoveka na Mesecu. Četiri decenije kasnije svet se ponovo ujedinio, ali preko interneta.

Na sajtu WeChooseTheMoon.org, postavljenom povodom 40. godišnjice spuštanja na Mesec, od četvrtka, 16. jula, dana kada je lansiran Apolo 11, emituje se istorijski snimak iz 1969, u "realnom vremenu", istom dinamikom i u istom trajanju.

Zahvaljujući Tviteru, svi koji na taj način ponovo ili možda prvi put doživljavaju tu avanturu, mogu da razmenjuju utiske i komentare.

Dotad nezamisliva misija Apola 11 bila je kruna višegodišnjih grčevitih napora na hiljade stručnjaka i naučnika.

Kada je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju kao prvi čovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobeđuju svoje rivale na svim frontovima. Samo nedelju dana kasnije, operacija iskrcavanja na Kubu doživela je fijasko u Zalivu svinja.

Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik, morao je hitno da povuče potez kojim će povratiti pokolebani moral nacije. Malo je ko, međutim, mogao da nasluti koliko će visoku metu Kenedi postaviti tokom obraćanja Kongresu, u maju 1961. godine.

"Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja ove decenije spusti čoveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi i dodao: "Odlučni smo da odemo na Mesec, ne zato što je to lako, već zato što je teško, uvereni da će ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama".

Ove, danas istorijske reči, bile su šok za malobrojne inženjere upućene u tajne kosmičkog leta, ali je nacija zdušno prihvatila iskušenja koje je projekat Apolo doneo sa sobom. Budžet NASA postao je skoro neograničen.

Tri dana leta za 25 kg Mesečevog stenja i prašine

I tako se 16. jula 1969, na lansirnoj rampi u močvarama Floride, našla posada Apola 11 - Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).

Posle tri dana leta i 400.000 pređenih kilometara, Kolins je ostao da u Kolumbiji kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u mesečev modul zvani "Orao" i počeli završno spuštanje na Mesec.

"Orao" se spustio u "More tišine" 20. jula 1969, u 15 časova i 17 minuta po Hjustonu a Armstrong je na mesečevom tlu izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Armstrongu se potom pridružio i Oldrin.

Pošto je razvijena američka zastava, astronauti su počeli slobodnije da se kreću po Mesecu. Tokom dva i po časa "na terenu", postavili su više naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine sa Mesečeve površine.

Nakon dvadeset časova na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo "Orla", pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući. Predsednik Kenedi nije doživeo da vidi Amerikance na Mesecu. Ubijen je u Dalasu 1963. godine.

Posle Apola 11 Amerikanci su još šest puta leteli na Mesec i načinili još pet uspešnih sletanja. Čim je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni tehnologiju da urade nešto slično, Nikson je jedva dočekao da obustavi nove letove Apola i smanji budžet namenjen budućim poduhvatima.

Sovjetsko-američka svemirska trka se usporila nakon sletanja Apola 11 na Mesec, a mnogi smatraju da je njen kraj došao sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. godine.

Sovjetska letelica Sojuz 19 tada je u svemiru pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima.

Na Mesec ponovo do 2020. godine

Amerikanci sada planiraju da se do 2020. godine ljudi ponovo spuste na Mesec. Postoje, međutim, i oni koji ne vide prednost u povratku na Mesec. Među njima je Baz Oldrin, koji danas kaže da ne postoje komercijalni razlozi za osnivanje kolonije na Mesecu.

Oldrin smatra da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu.

Lunarna misija mogla bi da košta više od 100 milijardi dolara, pa je predsednik Barak Obama naredio reviziju tog plana. Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće izveštaj predsedniku Obami u avgustu.

Naravno, i posle četiri decenije, ima mnogo pobornika teorije zavere koji tvrde da je priča o spuštanju na Mesec najveća laž u istoriji čovečanstva, kreirana na Zemlji, u nekom filmskom studiju. Za to se navode i brojni dokazi, a jedan od njih je i fotografija na kojoj se vidi kako američka zastava pobodena u tle Meseca vijori, iako je poznato da na Mesecu, koji nema atmosferu, ne može biti vetra.

Neosporno je ipak da je 20. jula 1969. godine čovečanstvo bilo ujedinjeno osećanjem ponosa i dostojanstva.

Napisao Administrator | 19 jul 2009

Ozbiljne alergijske reakcije na hranu nastaju od koštunjavog voća, pre svega kikirikija. Naučnici u potrazi za načinima borbe protiv alergije na kikiriki - od eliminisanja alergena iz samog zrna, do postepenog uvođenja kikirikija u ishranu, da bi se razvila otpornost.

Većina ozbiljnih alergijskih reakcija na hranu nastaju od koštunjavog voća, pre svega kikirikija, pa se sada traži sorta kikirikija koji ne izaziva alergiju. Alergije na kikiriki i koštunjavo voće ne nalaze se među najčešćima vidovima alergije, ali su najozbiljnije od svih alergija na hranu.

Iz nepoznatih razloga, alergije su se znatno povećale kod dece, posebno u industrijski najrazvijenijim zemljama.

"To je zato što deca ili prerano ili prekasno probaju kikiriki u svojoj ishrani. Možda je razlog i to što su majke jele kikiriki tokom trudnoće i dojenja ili je možda jednostavno u pitanju naša prirodna sredina", ističe alergolog dr Skot Sičerer.  

Istraživač Muhamed Ahmedna sa Univerziteta Severne Karoline veruje da je pronašao način da eliminiše alergene iz kikirikija posle berbe. Početni izveštaji o istraživanjima su pozitivni, ali procesuirani kikiriki još nije testiran na ljudima.

Na univerzitetu Floride, istraživač Marija Galo nastoji da odgaji kikiriki bez proteina koji izazivaju većinu alergijskih reakcija.

U Medicinskom centru univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, imaju još jedan pristup problemima koji se javljaju zbog alergije na kikiriki.

Alergolog Vesna Berks konstatuje da mnoge stvari koje istraživači zahtevaju od ljudi nisu prirodne, jer im se stalno savetuje šta da jedu. Berksova učesnicima u testu daje najpre male, a zatim sve veće količine praha kikirikija.

"Naš cilj je da učinimo ljude manje osetljivim kako bi njihova alergija potpuno nestala. Ono što vidimo je da su zaista manje osetljivi na kikiriki. Pojeli su slučajno zalogaj nečega sa kikirikijem i nisu reagovali", konstatuje dr Berks.

Druge alergije na hranu, na mleko i jaja, mnogo su češće ali nemaju tako ozbiljne posledice. U americi, prema zvaničnim podacima, zabeleži se 125 smrtnih slučajeva godišnje zbog alergije na hranu, a većina se pripisuje kikirikiju.