Završen Vukov sabor u Tršiću

Napisao Administrator | 20 septembar 2009

U Tršiću kod Loznice danas je održana završna svečanost 75. Vukovog sabora, koji se tradicionalno održava u čast reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića.

Ovogodišnji saborski besednik, savetnik ministra za kulturu Zoran Hamović istakao je da "Vukovo delo i danas neprekidno odgovara na naše upitanosti i pruža utočište i sigurnost".

"Dovoljno je otvoreno i uvek savremeno. Njegova misija je dakle živa, njegova zadužbina uvećana stalnim korišćenjem", kazao je Hamović.

Najveću pohvalu Vuku Karadžiću uputio je za njegovu, kako je istakao, preduzetnost u nemirnim društvenim okolnostima. Prema rečima Hamovića, on je odabrao ponajteži i dugotrajan zadatak da sakuplja usmeno narodno blago i prikaže ga u formi pisane baštine.

"Utemeljio je tako kulturnu građevinu, podobnom za korišćenje i trajnije pamćenje. Vera u delotvornost znanja, spregu razuma morala i javnog delovanja, jesu pravi razlozi da Vuka Stefanovića Karadžića možemo smatrati vesnikom planiranja kulturne politike u Srbiji i
prihvatiti ga kao graditelja moderne srpske drzavnosti", zaključio je Hamović.

Potom je na otvorenoj sceni na Saborištu glumac Petar Kralj recitovao pesmu "Santa Maria della salute" Laze Kostića, a koncert igara i pesama priredio Nacionalni ansambl "Kolo" iz Beograda.

Završnoj svečanosti Vukovog sabora prisustvovali su ministar prosvete Žarko Obradović, kao i predstavnici Vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Srpske pravoslavne crkve, grada Plocka iz Poljske i bratstva "Karadžić" iz Petnice u Crnog Gori.

Ovogodišnji sabor počeo je u ponedeljak 14. septembra muzičko poetskim prikazom života Srba u Beču, koji su izveli studenti Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču.

Tokom sedam saborskih dana u Tršiću, Loznici i Beogradu održano je 15 različitih književnih, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih sadržaja.

Organizator manifestacije je Centar za kulturu Vuk Karadžić iz Loznice a pokrovitelj Ministarstvo kulture.

Od 1933. godine do sada Vukov sabor nije održan samo dva puta tokom Drugog svetskog rata, 1941. i 1944. godine.

Počinje 75. Vukov sabor

Napisao Administrator | 14 septembar 2009

U Loznici  počinje jubilarni, 75. Vukov sabor, čiji će se programi u čast Vuka Karadžića, u njegovom zavičajnom Jadru, odvijati do nedelje, kada će u Tršiću biti priređen centralni program najstarije tradicionalne manifestacije u kulturi Srba.

Sabor će imati šest tematskih celina i završni program, a prvi, pod nazivom "Moj grad-srpski Beč" koji su sa grupom od 24 svoja studenta priredile profesorke Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču Gordana Ilić Marković i Ana Krečmer, biće izveden danas.

Tim programom biće predstavljen Vuk, njegova kćerka Mina, supruga Ana, zatim Dositej Obradović, Jovan Cvijić, Milutin Milanković i niz drugih ličnosti, velikana u srpskoj kulturi, nauci i umetnosti od kojih su mnogi značajni i za Evropu i svet.

Pre toga, u Vukovoj zadužbini u Beogradu će biti priređen okrugli sto čija je "Kultura jezika".

Programi, koje čine izložbe, koncerti, pozroišne predstave i drugi sadržaji razvrstani u različite tematske celine, međusobno povezuje Vukovo delo i biće svakodnevno izvođeni u Loznici i Tršiću, a jedan u Beogradu.

Centralni program uslediće 20. septembra u Tršiću, u prirodnom amfitetatru u blizini rečice Žeravije, gde su ovog leta potpuno obnovljeni prostori otvorene pozornice i gledališta.

Posle podizanja na jarbol zastave Sabora i Himne Vuku Stevana Mokranjca, u ime domaćina, reči pozdrava će da uputi gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.

Saborsku besedu održaće specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamović, a pesmu "Santa Maria de la salute" Laze Kostića govoriće Petar Kralj, dok će koncert, pripremljen posebno za tu priliku, izvesti Nacionalni ansambl "Kolo" iz Beograda.

Pod pokroviteljstvom Ministrstva kulture Srbije, ovogodišnji, jubilarni, 75. Vukov sabor organizuju grad Loznica i Centar za kulturu "Vuk Karadžić" uz pomoć niza darodavaca.

Otvoren Vukov sabor

Napisao Administrator | 14 septembar 2009

Ministar kulture Nebojša Bradić otvorio je u Loznici jubilarni, 75. Vukov sabor posvećen Vuku Kardžiću za koga je rekao da je "među prvima uspeo da kulturu svog maternjeg jezika predstavi Evropi i sudbinski je veže za Evropu".

"Kultura Srbije, kao deo evropske kulture, daje doprinos kulturi Evrope ali utiče i na uspostavljanje poverenja i stvaranja uslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji", rekao je ministar Bradić ocenjujući da "nije daleko trenutak" kada ćemo postati ravnopravi građani evropske zajednice.

Obraćajući se prisutnima u prepunoj dvorani Vukovog doma kulture, Bradić je rekao da je juče završena manifestacija Dani evropske baštine u Prijepolju, koja je jedna od namlađih, dok danas u Loznici počinje Vukov sabor najstarija kulturna manifestacija u Srbiji.

Ministar je ukazao da se te "dve manifestacije simbolički nadovezuju, a njih povezuje briga o materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini Srbije i Evrope", a "evropska kulturna baština jeste zajedničko kulturno blago na jedinstvenom prostoru različitosti".

Prema njegovim rečima "građani Zapadne Evrope nisu uvek niti su najbolje obavešteni i ne poznaju kulturu Srbije i Balkana" i za balkanske zemlje, izuzev Grčke, informacije su "uglavnom vezane za ekonomske i političke probleme, kriminal ili prirodne nepogode".

Kulturni sadržaj vredan javne pažnje

Tako se stvaraju za nas nepoželjna slika i stereotipi, a to ukazuje na potrebu da "povećamo angažovanje i stvorimo kulturni sadržaj vredan javne pažnje izvan Srbije, što podazumeva pokretljivost stvaralaca, posebno mladih, kako među samim narodima Balkana tako i češćim prisustvom srpskih umetnika u Evropi, rekao je Bradić.

Ministar je istakao i potrebu saradnje evropskih umetnika s kolegama na zajedničkim projektima u Srbiji, istakavši da Srbija i Balkan imaju veliki kreativni potencijal, naše prostore smatram izvorom nadahnuća i, u skoroj budućnosti, stvaralački najizazovnijim evropskim prostorom.

"Vuk je to znao i među prvima je uspeo da kulturu svog maternjeg jezika predstavi Evropi i sudbinski je veže za Evropu", zaključio je Bradić, uveren da nas znanje, stvaralačka radoznalost, potreba za kretanjem i razumevanjem drugačijeg čine bogatijim.

Mostovi kulture Srbije i Austrije

Ambasador Austrije u Beogradu Klemenc Koja je podsetio na dugotrajne, pre svega, kulturne veze i međusobnu istorijsku isprepletanost u odnosima njegove i naše zemlje izrazivši optimizam u pogledu njihovog daljeg uspešnog jačanja i napredovanja.

U nastavku, prigodnu reč je imala profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču, koja je zajedno sa koleginicom Anom Krečmer i 24 njihovih studenata priredila prvi u nizu sedmodnevnih programa 75. Vukovog sabora - "Moj grad " srpski Beč".

Lozničani su aplauzima pozdravili njihov premijerni muzičko-poetski prikaz života i stvaralaštva 24 znamenitih Srba, koji su boravkom, najčešće studijama ili radom, vezani za Beč, od 18. do kraja druge decenije 20. veka.

Na taj način predstavljeni su Vuk, njegova ćerka Mina, supruga Ana, zatim Branko Radičević, Dositej Obradović, Jovan Cvijić, Milutin Milanković i niz drugih ličnosti, velikana u srpskoj kulturi, nauci i umetnosti od kojih su mnogi značajni i za Evropu i svet.

Hanajski zid u Jerusalimu

Napisao Administrator | 10 septembar 2009

U Jerusalimu je nedavno otkriven zid star 3.700 godina, oko osam metara visok, sagrađen od kamenih blokova teških - između četiri i pet tona.

Reč je o najstarijem i najvišem drevnom zidu pronađenom u ovom području Bliskog istoka. Prema prvim procenama arheologa, zid su podigli Hananci i trebalo je, najverovatnije, da služi za odbranu puta koji je vodio do izvora dragocene vode.

Arheolozi ne kriju iznenađenje i oduševljenje. Posebno ističu veliku enigmu - kako su drevni graditelji, bez teške mehanizacije, uspevali da podižu i slažu i po pet tona teške blokove, jer rešenje za tako nešto nisu u stanju danas da pronađu ni najeminentniji svetski inženjeri.

"Zid je visok osam metara, prav kao strela... Jednostavno ne mogu da shvatim kako je izgrađen bez teške građevinske opreme i mislim da se danas ni jedan inženjer ne bi usudio da tako nešto preduzme bez dizalica i električne energije", izjavio je izraelski arheolog Roni Rajh.

Otkriven deo drevnog zida dugačak je 24 metra. "Najverovatnije je zid kao fortifikacija bio mnogo duži, jer se prostire dalje na zapad od fela koji je otkopan", saopštila je izraelska Direkcija za starine.

Ostaci zida otkriveni su unutar Davidovog grada, arheološkog nalazišta van zidina Starog grada u istočnom Jerusalimu, na obroncima doline Silvan.

Zid je delo kanansikih neimara, pripadnika drevnog paganskog naroda koji su, kako tvrdi Biblija, naseljavali Jerusalim i druge oblasti Bliskog istoka pre pojave monoteizma.

"Reč je o najmasivnijem zidu koji je ikada otkriven u Davidovom gradu, o moćnom graditeljskom poduhvatu iz istorije ovog područja koja na tlu Jerusalima prethodi dobu cara Iroda", izjavili su u zajedničkom saopštenju arheolozi Rajh i Šukron.

Prebiblijsko otkriće  

Po svoj prilici reč je o "zaštićenom, dobro utvrđenom prilazu koji iz utvrđenja na vrhu brda vodi do neke vrste 'vodenog tornja' na nižem nivou", ocenili su arheolozi.

Izvor se, prema procenama stručnjaka, nalazio na najosetljivijem i najranjivijem području. Izgradnja masivnog zida za zaštitu prilaza vodi, iako predstavlja težak i riskantan graditeljski poduhvat i iziskuje ogromne napore, predstavlja rešenje koje se često sreće u antičko doba. Prevashodna namena ovakvih zidova bila je odbrana od napada hordi nomada iz pustinje, koji su hteli da zauzimaju i pljačkaju gradove, smatra profesor Rajh.

"Imamo pred sobom džinovsku fortifikaciju, kad je o dimenzijama i strukturi reč jer debljina zida i veličina kamenih, klesanih blokova koji su u njega ugrađeni, predstavljaju pravo čudo antičke fortifikacijske tehnike", ističe se u saopštenji izraelske Direkcije za starine.

"Najnovije otkriće pokazuje da još nije dobijena jasna slika kad je reč o odbrani istočnih delova Jeruisalima i drevnom sistemu snbadevanja vodom u srednjem delu bronzanog doba", naglasio je profesor Rajh.

Ipak, zaključio je on, "uprkos činjenici da su na brdu iznad doline Silvan učinjena značajna arheološka otkrića, postoje ozbiljni izgledi da se na ovom lokalitetu nalaze skriveni izuzetno veliki i dobro očuvani elementi antičke, prebiblijske arhitekture koji treba da ugledaju svetlost dana".